Тиллар
Бу асл матннинг таржимасидир ва хатоларга эга бўлиши ёки матни инглиз тилига
қиёсан янгиланмаган бўлиши мумкин. Таржимон: Axel
Friedrich
Услублар каскадли жадваллари дастури
CSS дастури рўйхатининг бир қисми 
Бугунги кунда деярли барча браузерлар
шунингдек, кўп бошқа дастурлар ҳам CSS-ни
қўллай олади. CSS-ни ёзиш учун сизга матн таҳрирловчисидан кўпроғи
керак бўлмайди, лекин ишингизни бағоят осонлаштирадиган бошқа кўп асбоблар ҳам мавжуд.
Албатта, деярли барча дастурлар нуқсонларга эга. Шунингдек, баъзи
дастурларда энг сўнгги CSS модуллари
бошқаларига қиёсан олдинроқ татбиқ этилмоқда. Турли хил веб-сайтлар
нуқсонлар ва уларни чеклаб ўтиш усуллари
масалаларини тавсифлайди.
Қўллаш жадваллари
Турли хил маҳсулотларнинг хусусиятлари ҳақидаги расмий рўйхатлар
учун линклар.
- AH
форматлаштирувчи дастури: 7
- Firefox: all
versions
- Sciter (HTMLayout): all
versions
- Internet Explorer: 6, 7, 8, 9, 10
- Edge: all versions
- Konqueror: 3.4
- Opera: 9.5, 9.80,
10.00, 10.10, Mobile 10, 10.50, 11.50, 12.15
- PDFreactor: 10.0
- Prince: 5.1, 6.0, 7.0, 8.1, 9.0, 10, 11, 12, 13
- Safari: all versions
- DocRaptor XLS: current version (see Prince above for DocRaptor PDF)
- Viviliostyle Viewer & Vivliostyle Formatter: current version
- WeasyPrint: current version
- Big Faceless
Report Generator: current
version
Баъзи шахслар CSS-ни мустақил қўллаш жадвалларини сақлайдилар:
CSS браузерлари
- 2014-08-18 Vivliostyle Inc. has launched an
Open Source project to create the Vivliostyle browser, a
viewer for EPUB and HTML documents. (See also the Vivliostyle Formatter.)
- 2014-05-22 NetSurf version 3.1 is a
graphical browser with support for HTML5, CSS 2.1, SVG and more
(RISC OS, Linux and other UNIX-like systems, Mac OS X, AmigaOS 4;
Open Source)
- 2013-11-09 Microsys ташкилоти офлайн
режимда ишлайдиган A1
веб-сайт юклаб олиш браузерининг 5.0.0. версиясини чиқазди.
(Windows, синов версияси бепул).
- 2009-04-17 Lobo браузери (ҳозирги версияси:
0.98) CSS2-ни қўллайди ва шунингдек JavaFX ёки Java-да Интернет
дастурларидан фойдаланади. (Java, оммавий дастур)
- 2009-03-23 Microsoft ташкилоти тўлиқ CSS
2-чи даражасини қўллайдиган, шунингдек бир неча халқаролаштириш
(интернационализация) хусусиятларига эга бўлган Internet
Explorer браузерининг 8-чи версиясини чиқазди (Windows тизими
учун, бепул).
- 2008-11-25 Google ташкилоти
ўзининг Chrome Интернет
браузеридан бета версиясини чиқазди. (бепул, қисман оммавий дастур;
Windows)
- 2008-07-01 Apple ташкилоти Safari Интернет браузерининг 3-чи версиясини чиқазди. Ушбу браузер оммавий HTML/CSS-нинг
“WebKit” кутубхонаси асосида яратилган (ўзи KHTMLдан
олинган). (бепул; Макинтош X, Windows тизимлари, iPhone учун)
- 2008-06-19 Opera ташкилоти CSS-нинг 2-чи
даражаси ва қисман 3-чи даражасини қўллайдиган ўз браузерининг 9.50 версиясини чиқазди
(кўп платформаларга, шунингдек уяли телефонлар учун, кўп
платформаларда бепул).
- 2008-06-19 Mozilla ташкилоти CSS-нинг 2-чи
даражаси ва қисман 3-чи даражасини қўллайдиган Firefox
Интернет браузерининг 3-чи версиясини чиқазди (турли хил
платформалар, оммавий дастур).
- 2007-04-19 Макинтош тизимига
мўлжалланган iCab браузери
CSS2-ни қўллайди ва HTML ёки CSS файлларида бўлган хатоларни тузата
олади. (Стандарт версияси бепул, Pro-версияси пуллик).
- 2006-01-16 Oregan Networks ташкилоти CSS2,
XHTML, XML ва бошқа форматларни қўллайдиган Oregan TV
браузерини тақдим этади (турли хил ичига ўрнатилган
платформалар).
- 2005-12-07 KDE (K Desktop Environment)
ташкилоти ўз браузерининг 3.5 версиясини чиқазди. Ўрнатилган
Konqueror браузери Acid2 синовидан ўтди. (Unix/X, оммавий дастур)
- 2005-04-26 Cultured Code гуруҳи ҳар
бир веб саҳифанинг HTML ва CSS тузилишларини таҳлил қилишга ёрдам
берадиган Xyle Scope
браузерини чиқазди. (Макинтош X тизими, немис ва инглиз тилларида,
синов версияси бепул)
- 2004-07-26 Bimesoft ташкилоти CSS2-ни
қўллайдиган ва офлайн режимда ишлайдиган SurfOffline 1.4, браузерини
чиқазди. Дастур веб-сайтни қаттиқ дискга тўлиқ ёки қисман юклаб
олади ва шу билан сизга уни офлайн режимда кўришга имкон беради.
(Windows, бепул-шартли дастур)
- 2004-01-14 Tao (Tao)
харидорлар маҳсулотлари учун (чўнтак компютерлари, телефонлар ва
бошқалар) Qi браузерини
тақдим этади. Бу браузер CSS1 ва қисман CSS2-ни қўллайди.
- 2003-07-03 Netscape гуруҳи Mozilla 1.4
браузери асосида Netscape 7.1
браузерини чиқазди. (Windows, Макинтош ва Linux тизимлари учун,
бепул дастур),
- 2002-07-24 Chimera project ўз
браузерининг 0.4 версиясини чиқазди. Chimera - бу Mozilla браузерининг
Gecko тузилиш механизми асосида яратилган Макинтош X тизими учун
бўлган браузердир. (Макинтош, оммавий дастур)
- 2002-01-22 X-Smiles team гуруҳи бир неча
бошқа форматлар қаторида XHTML, SMIL, XForms ва CSS Mobile
Profile-ни қўллайдиган X-Smiles XML браузернинг 0.5 ("Oulu")
версиясини чиқазди. (Java, оммавий дастур)
- 2002-01-08 NetClue гуруҳи Clue
браузерининг 4.1.1 версиясини чиқазди. Бу браузер HTML, XML/XHTML
форматларини, исмлар бўшлиғини, CSS (1-чи ва қисман 2-чи
даражасини), DOM, Javascript, ва бошқаларни (Java) қўллайди.
- 2001-12-19 Microsoft ташкилоти
нуқсонларини тузатиб ва яхшироқ ижро этиш қобилиятига эга бўлган Макинтош
тизими 5.1 версияси учун Internet Explorer браузерини чиқазди.
У CSS1 ва қисман CSS2-ни қўллайди. (Mac IE 5 браузери 2000 йил март
ойи таҳлилига кўра биринчи бўлиб 99%
CSS1 -ни қўллайдиган браузерлардан топилди). (бепул; Макинтош
тизими 8, 9 ва X версиялари учун)
- 2001-12-18 OmniWeb 4
Макинтош (X операцион тизими) учун Интернет браузери бўлиб, ичига
ўрнатилган асос файл таҳрирловчи дастурига эга (HTTP PUT -ни
қўллайди). (Бепул-шартли дастур)
- 2001-11-28 Galeon 1.0 - бу Gnome учун Интернет браузеридир. У
Mozillaдан ички тартибда Gecko визуаллаштириш
воситасидан фойдаланади. (Оммавий дастур, Unix)
- 2001-11-07 Adobe ташкилоти Макинтош ва
Windows, ҳамда Linux ва
Solaris-да ишлайдиган Mozilla 0.9.1 браузерлари учун SVG плагинини
ишлаб чиқди. У SVGни CSS моделлаштириш хусусияти билан қўллайди.
(бепул)
- 2001-10-31 K-Meleonнинг 0.6
версияси оммага тақдим этилди. У енгил браузер бўлиб, Mozilla
браузерининг Gecko
визуаллаштириш воситаси асосида яратилган (Windows, оммавий
дастур).
- 2001-05-15 Espialнинг Escape 4.7
браузери HTML, XML ва XHTML форматларида CSS қўллашини татбиқ
этади. У ичига ўрнатилган дастурлар учун Java дастурида ёзилган.
- 1999-12-02 Closure - бу
Интернет браузери бўлиб, Common Lisp тилида ёзилган; CSS1-ни
қўллайди.
- Emacs-w3, a.k.a. Gnuscape Navigator-и CSS1-нинг баъзи
қисмларини қўллайди.
Ушбу манбалар турли хил браузерларда қўллашнинг
даражасини ҳужжатлаштиради:
CSS ҳужжатлар яратиш асбоблари
Бугунги кунда Интернет саҳифалар яратиш асбобларининг кўплари CSS
услублар жадвалларига қисман бўлса-да кўмак беради. Қуйидаги рўйхат
тўлиқ эмас, лекин бизга хабар берилган асбоблар ҳақидаги маълумотни
ўзида мужассамлаштирган (хронологик тартибда).
- 2017-11-22 Disruptive Innovationsдан бўлган Даниэл
Глазман (Daniel Glazman) BlueGriffonнинг
3.01 версиясини, яъни HTML, MathML, SVG ва CSS-ни (2-чи даражани
тўлиқ ва 3-чи даражани қисман) қўллайдиган WYSIWYG Интернет
таҳрирловчиси ҳақида эълон қилди. (Linux, Windows ва Mac тизимлари
учун; оммавий дастур)
- 2016-10-18 AI Internet
Solutions released version 16 of CSE HTML Validator,
an HTML editor that validates HTML, CSS and/or PHP code, with
integrated syntax checker, spell checker, link checker,
accessibility checker, SEO and more. (Windows, free ‘Lite’ version,
Standard/Pro/Enterprise versions with free trial)
- 2016-01-18 CodeLobster publishes the
CodeLobster PHP Edition version 5.8.1, an IDE for
HTML, CSS, PHP and JavaScript, with code highlighting, debugger,
auto-complete, etc., and built-in support for several CMS'es (SVN, Git,
SASS, LESS, Drupal, Joomla, Wordpress, Symfony, etc.). (Windows;
free version (without CMS support), Lite version and Professional
version)
- 2015-10-21 SyncRO Soft
released version 17.1 of the
<oXygen/> XML Editor with improved support for CSS, DITA 1.3, XLIFF 2.0
and more. It supports CSS (WYSIWYG editing), XSL-FO, XSLT, XQuery,
various XML- or XHTML-based formats (such as EPUB, TEI, DocBook and
DITA) and also has an SVG viewer. (Runs on Java and/or Eclipse
platforms, free trial.)
- 2013-03-04 The WebStorm JavaScript
editor includes a CSS editor with syntax checking, auto-complete, etc. and support for the
syntaxes of SASS and LESS. (Windows, Mac, Unix. Various
licenses. Free for education and Open Source projects)
- 2012-08-15 Liquid
XML Editor 2012 features a CSS editor, enabling you to edit
your CSS document, and validate it against the W3C standards.
(Windows, free trial)
- 2011-11-18 OverZone Software offers CSS Tab
Designer, a WYSIWYG tool to design menus in XHTML+CSS. (Free,
Windows)
- 2009-02-03 Improvingcode гуруҳи
махсусан CSS-ни таҳрирлаш учун snap{css} матн
таҳрирловчисини чиқазди (Windows, манба синаш учун мавжуд)
- 2009-01-21 Monkfish
Software ташкилоти томонидан ишлаб чиқилган XMLBlueprint XML
таҳрирловчиси тўлиқ хусусиятли XML таҳрирловчиси бўлиб, XML
ҳужжатлар, DTD-лар, Relax NG чизмаларини, XML чизмаларини ва XSLT
услублар жадвалларини яратиш ва таҳрирлашга имкон беради. У
шунингдек CSS синтаксик ранг бериш ва CSS код тўлдириш
хусусиятларини қўллайди. (Windows, синов версияси бепул)
- 2008-11-14 Oiko Software
гуруҳи ўзининг Oiko CSS
таҳрирловчисининг 1.00RC1 версиясини чиқазди. (Windows, бепул)
- 2008-06-19 Skybound гуруҳи Stylizer Basicнинг
бепул версиясини (олдинроқ StyleSpread бўлган) пуллик бўлган
Stylizer Ultimate версиясига қўшимча тақдим этди. Услубчи - бу
жонли режимда олдиндан кўриш, автоматик тарздаги текшириш,
диагностика асбоби, FTP-га юклаш ва бошқа хусусиятларга эга CSS
таҳрирловчисидир (Windows, оддий версияси бепул).
- 2008-06-19 JAPISoft ташкилоти XML ва XML
чизмалари таҳрирловчиси ва XSLT тузатувчиси - EditiX-ни тақдим
этади. EditiX шунингдек, CSS
таҳрирловчисини ўзида гавдалантиради. (Windows, Макинтош X ва
Linux учун; нотижорат фойдаланиш учун бепул версияси мавжуд)
- 2007-07-20 Таркибни бошқариш
тизимлари учун XHTML WYSIWYG таҳрирловчисининг XStandard 2-чи версияси чиқди.
Ушбу версия кўпроқ CSS хусусиятларини қўллайди. (Windows ва
Макинтош тизимлари учун “Lite” версияси бепул).
- 2007-05-22 Panic гуруҳи
webdav, ssh, олдиндан кўриш хусусияти, HTML/CSS ҳаволалари, қўшма
таҳрирлаш ва бошқа хусусиятларга эга бўлган Coda HTML ва CSS
таҳрирловчисини чиқазди. (Макинтош, синов версияси бепул)
- 2006-11-07 Macrabbit ташкилоти олдиндан кўриш
хусусияти (ҳатто амалдаги саҳифалар учун ҳам), назорат
нуқталари/орқа нуқтага қайтиш, текшириш, тузилишни таҳлил қилувчи
ва бошқа хусусиятларга эга бўлган CSSEdit CSS
таҳрирловчисининг 2-чи версиясини чиқазди (Макинтош, синов версияси
бепул).
- 2006-07-13 Westciv гуруҳи олдандан кўриш
хусусияти, браузер мувофиқлиги ҳақидаги маълумот, CSS ҳаволаси, “X-ray” (CSS текширувчиси) устаси ва бошқа хусусиятларга эга
бўлган Услублар
устаси 4.5ни чақазди (Mac ва Windows тизимлари учун, синов
версияси бепул).
- 2005-07-21 Disruptive Innovations ва Linspire гуруҳлари Nvu ёки WYSIWYG бўлган вебсайт
таҳирловчисининг 1.0 версиясини Gecko асосида яратди
(Windows, Mac, Linux/X тизимлари учун, оммавий дастур).
- 2005-03-29 TARI кўп
кўринишларга, текшириш ва бошқа хусусиятларга эга HTML/CSS
таҳрирловчиси GoodPageнинг
1.0.2 версиясини чиқазди (Макинтош X тизими учун, синов версияси
бепул)
- 2005-03-25 Evrsoft ташкилоти бир неча хил
олдиндан кўриш хусусияти, CSS ҳаволаси, усталар ва бошқа
хусусиятларга эга 1st Page 2000 HTML таҳрирловчисини тақдим этди (Windows
тизими, бепул).
- 2004-11-04 eLeDo ташкилоти серверга оид PHP
қўл ёзуви сифатида татбиқ этиладиган Eledicss 0.1 CSS
таҳрирловчисини чиқазди. У браузердан фойдаланиб CSS файлларини
таҳрирлашга имкон беради. (Unix, оммавий дастур)
- 2004-01-07 cssed - бу GTK2-га
асосланган ФГИ (фойдаланувчи графикали интерфейси), синтаксик
белгилаш, кўринишни контурлаш ва бошқа хусусиятларга эга бўлган
CSS2 файллари учун синтаксисга қаратилган таҳрирловчидир (Linux,
оммавий дастур).
- 2004-01-07 HostM.com мижозлар веб серверларида
жойлаштириш хизматлари фойдаланишда жуда қулай бўлган Оддий CSS 1.0 CSS ҳужжатлар
яратиш асбобини чиқазди. Сиз турли хил CSS лойиҳаларни
бошқаришингиз ва мавжуд услублар жадвалларини импорт қилишингиз
мумкин. CSS2-ни қўллайди. (Windows ва Макинтош тизимлари учун,
бепул дастур)
- 2003-05-24 Macromedia ташкилотининг
WYSIWYG HTML таҳрирловчиси ва веб-сайт ёзувчи асбоби бўлган Dreamweaver
MX CSS2-ни қисман қўллашни бошлайди ва TopStyleни
ўзида гавдалантиради (Windows ва Макинтош тизимлари учун, синов
версияси бепул).
- 2003-04-23 W3C ташкилоти
(X)HTML, SVG, MathML ва CSS учун WYSIWYG асосида шакллантирилган Amaya таҳрирловчи/браузернинг 8.0 версиясини
чиқазиди. У масофали таҳрирлаш ва шарҳлаш хусусиятларини қўллайди
(оммавий дастур, Solaris, Linux, Макинтош, Windows тизимлари учун).
- 2003-03-31 HTML-Kit - плагинларга
эга бўлган HTML, XHTML ва XML таҳрирловчиси бўлиб, бир неча
имкониятлари қаторида, CSS формати ва CSS қўлланмаларини муҳайё
қилади. (Windows, бепул)
- 2003-02-14 Bradbury Software ташкилоти
CSS1 ва CSS2 таҳрирловчиси бўлган TopStyle Proнинг 3.10
версиясини чиқазди. Ушбу версияда янги хусусият: Opera 7 браузерини қўллаши, W3C томонидан тақдим этилган HTML ва CSS текширувчиси ва
Bobby. (Windows, синов версияси бепул)
- 2002-05-02 Даниэл Глазман
(Daniel Glazman) (daniel @glazman.org) Mozilla/Netscape 6-нинг
таркиб таҳрирловчиси ҳисобланган таркибловчи дастур учун CSS тиҳрирловчисига қўшимча
ҳақида эълон қилди. Ушбу CSS таҳрирловчиси оммавий дастур бўлиб
ҳозирги вақтда унга ишлов берилмоқда ва уни бепул юклаб олиш
мумкин.
- 2001-11-26 JustStyle CSS
таҳрирловчиси (1.2.2 версияси) CSS1 услублар жадваллари учун
таҳрирловчидир. (30-кунлик синов версияси бепул, Java)
- 2000-10-14 Quanta - бу KDE desktop
учун HTML таҳрирловчисидир. KDE2 учун CSS 1 ва CSS 2 бета
версиясида қўлланилади (Unix, оммавий дастур)
- 2000-07-04 Windows тизими учун
HTML/CSS таҳрирловчиси ҳисобланган AceHTML 4 дастури
Visicom Media гуруҳи
томонидан яратилди. Ҳам пуллик ва ҳам бепул версиялари мавдуж.
- 1999-11-19 Bluefish - бу CSS1-ни
қўллайдиган Unix учун Оммавий
дастур HTML таҳрирловчиси ҳисобланади.
- 1999-08-04 En Vogue
Atari ST-да ишлайдиган (WYSIWYG бўлмаган) таҳрирловчидир. У CSS1 ва
CSS2-ни қўллайди.
- 1999-05-29 SoftQuadнинг XMetaL дастури XML ҳужжатларни
CSS услублар жадваллари билан яратади ва кўрсатади.
- 1999-05-25 Corelнинг CorelDraw дастури (9-чи версияси ва ундан юқориси) HTML ва CSS
файлларини экспорт қилади.
- 1998-08-29 Люис Гартенберг
(Lewis Gartenberg) MS Word ҳужжатларини HTML ва CSS форматларига
ўзгартирадиган бепул-шартли W2CSS дастурининг 2-чи
версиясини чиқазди.
- 1997-12-04 Макинтош тизими
учун Алфа учун
CSS режими дастур таҳрирловчиси оммавий қилинди.
- 1997-12-04 Anansiнинг CSS-ни қўллаши ҳақида эълон қилинди.
- 1997-11-04 Coffeecup Softwareнинг StyleSheet Maker++
дастури CSS услублар жадвалларини яратиш учун беқиёс дастурдир.
- 1997-09-12 Optima Systemнинг PageSpinner
дастури Макинтош тизими учун CSS-ни қўллайдиган бепул-шартли HTML
таҳрирловчисидир.
- 1997-03-26 Sausage Software гуруҳининг HotDog
таҳрирловчиси эндиликда CSS-ни қўллайди.
- Adobe
FrameMaker 5.5 версиясидан бошлаб HTML ва CSS-ни экспорт қила
олади.
Бошқа дастурлар
- 2023-07-24 Antenna House гуруҳи AH
Formatter (форматлаштирувчи)-нинг 7.3 версиясини чиқазди. AH
Formatter дастури XML ва (X)HTML ҳужжатларини чоп этишга тайёрлайди
ёки PDF-га ўзгартиради. У ҳам CSS-ни ва ҳам XSL-ни қўллайди ва CSS 2.1, Саҳифалаштирилган медиа файллар
(Paged Media), GCPM, Кўп устунлар (Multi-column), Вертикал матн (Vertical Text)
ва бошқаларни ўзида акс этади. Шунингдек, у SVG ва
MathMLни қўллайди. (Windows, Linux, Макинтош тизимлари учун;
синов версиясининг муддати чекланган)
- 2022-07-07 RealObjects гуруҳи CSS-дан
фойдаланиб XML ва (X)HTML ҳужжатларини форматлаштирадиган,
шунингдек SVG ва XSLT форматларини қўллайдиган PDFreactor 11.4.8
форматлаштирувчисини чиқазди. PDFReactor дастури PDF форматини
ишлаб чиқаради ва уни Интернет серверида Java дастури (сервлет)
сифатида ўрнатиш мумкин. (Java. Синов версияси бепул).
- 2019-09-30 BFO released Big Faceless Report
Generator version 1.1.70, an XML-to-PDF converter that uses CSS
(level 2) for styling. It has its own XML vocabulary for making
graphs. Can also be used as a Java servlet or as a library inside
Java programs. Output can optionally be in PDF/A or PDF/UA.
- 2018-11-12 Kozea
published Weasyprint version
43, a converter from HTML + CSS to PDF. (Open Source, Python)
- 2015-10-21 CSSOM.js is a CSS parser
written in JavaScript. (Open Source)
- 2015-10-21 shakespeare is a Haskell library that provides a template
system for generating CSS style sheets (and other types of files).
(Open Source)
- 2015-10-21 CSS.pm is an
object-oriented Perl library for reading, writing and manipulating
CSS style sheets. (Open Source.) There are many more CSS-related
Perl modules, see search
on CPAN.
- 2015-10-21 CSSTidy can do some
rewriting on CSS style sheets, to “minify” them, rewrite longhand
properties as shorthands, remove indentation, etc. (PHP or C++.
Open Source)
- 2015-10-21 cssmin is a CSS
“minifier” as a Ruby library. (Ruby. Open Source)
- 2015-10-21 clean-css is
a “minifier” for CSS files (written in JavaScript, requires
node.js) (Open Source)
- 2015-03-18 Expected
Behavior offers DocRaptor, an
online service for creating PDF or XLS (Microsoft Excel
spreadsheet) from HTML+CSS documents. The PDF service uses Prince for rendering. The XLS
service converts HTML tables, optionally styled with CSS, to Excel
spreadsheets. (Free trial)
- 2014-08-18 Vivliostyle Inc. has launched an
Open Source project to create the Vivliostyle formatter, a
print formatter to produce high-quality PDF, using CSS. (See also
the Vivliostyle Browser.)
- 2014-08-06 Grid Style Sheets (GSS) is an
extension of Constraint CSS (CCSS), which is itself an extension of CSS.
GSS and CCSS are aimed at laying out boxes by means of constraints,
instead of explicit positions or margins. An automatic constraint
solver then finds the optimal solution. An implementation in
JavaScript (built on the Cassowary
constraint solver) is available.
- 2013-08-27 Alexandre
Brillant of JAPISoft has made available a few small, online tools for Web
developers: hex/decimal conversion, base64 decoder, URL
encoder, Less-to-CSS converter, random text generator, QR code
generator and more. (Requires JavaScript)
- 2013-07-12 PD4ML converts HTML+CSS to PDF or RTF.
It supports inline and external CSS, can generate running headers
and footers, footnotes, encrypted PDF, etc. Version 3.8.5 adds
supports for SVG. Can also be used as a library in Java or Scala
programs or as a servlet. The CSS parser is also available
separately. (Java or .Net, free trial version)
- 2013-03-29 The Publication Standards
Project is an advocacy group set up in May 2012 by Nick Disabato to promote the use of
standards in e-books software.
- 2013-03-29 xhtml2pdf is an HTML/CSS to
PDF converter written in Python. (Python, Open Source)
- 2012-12-06 César
Acebal put a new version of ALMcss3, a JavaScript
implementation of the CSS Template Layout
Module, on github.com. It implements the latest proposed syntax
for that specification.
- 2012-08-30 Tinycss 0.2 is a CSS
parser for Python. (Open Source)
- 2012-08-30 Cssselect 0.7 is a
selectors-to-XPath converter for Python. (Open Source)
- 2012-05-26 Stylus is a CSS
preprocessor, providing a shorter syntax, macros, mathematical
functions, etc.
- 2012-04-12 Compass is a CSS authoring
framework (preprocessor), built around Sass, with predefined “mixins”
(snippets of CSS and Sass code) for many common tasks. (Ruby, Open
Source)
- 2011-12-08 CSS Agent is
an extension (handler) for Microsoft's IIS Web server that acts as
a preprocessor for CSS files. It provides simple constants and can
also add prefixes to experimental properties. (Open Source,
ASP.NET)
- 2011-11-18 Closure
Stylesheets is a CSS preprocessor. It provides various kinds of
macros and can also check the syntax of and reformat style sheets.
(Open Source, Java)
- 2011-11-17 wkhtmltopdf is a
command line program to convert HTML to PDF using the Webkit rendering engine and Qt. (Open Source, Unix/X, Mac OS X)
- 2011-06-11
The AXR project aims to
replace HTML and CSS with XML and HSS (a language inspired by CSS):
no incompatibilities thanks to a single (Open Source)
implementation; support for simple transformations; delegation
& object orientation; no need for backwards compatibility with
HTML/CSS; advanced layout controls, shapes and splines, etc.
- 2011-05-11 CSS Crush is a CSS
pre-processor that provides variables and macros. It can be used as
a server extension or from the command line: source code and documentation. (Open Source, PHP)
- 2011-05-11 .less (pronounced: dot-less)
extends CSS with variables, mixins, operations and functions. .Less
is a port of LESS to .NET. (Open Source, .NET)
- 2011-05-11 LESS extends CSS with variables,
mixins, operations and functions. LESS runs on both the client-side
(Javascript for IE 6+, Webkit, Firefox) and server-side: “More” for
Ruby-on-Rails or stand-alone. (Open Source, Ruby or JavaScript)
- 2011-03-23 Sciweavers's online style generator
works by repeatedly picking the best combination of color, shadow,
border, and font style from a generated table of previews.
(Warning: requires Javascript)
- 2011-02-21 Unicorn, W3C's unified
validator checks the syntax (and more) of style sheets.
- 2010-05-17
YesLogic гуруҳи HTML, MathML, SVG
ва умумий XML форматларидан PDF форматини яратадиган Prince 7.1 дастурини чиқазди.
Ушбу версия WOFFда Веб шрифтларни, яъни
'table-baseline' (жадвалнинг негиз сатри) хусусияти (махсусан
математик ҳисоблар учун қулай) ва 'border-clip' (элементнинг бош
чегарасини чекловчи) хусусияти (чегаранинг қисмларини сиқиш учун)
каби PDF вазифаларини ва баъзи синов хусусиятларини ўзига қўшган.
Prince дастури жуда кўп (стандарт ёки таклиф қилинган) CSS3
хусусиятларини, жумладан матн сўзларини бўғинларга ажратиш, юмалоқ
шаклдаги бурчаклар ва ҳавола (изоҳ) киритиш хусусиятларини муҳайё
қилади. (Windows, Макинтош X, Solaris, Linux (i386), BSD тизимлари
учун; бепул шахсий лицензия)
- 2010-05-13
CSS учун Sass олдиндан ишлов берувчи
дастурининг 3-чи версияси CSS-нинг соф кенгайтирилган тўплами
бўлган янги киритиш синтаксисини ўзига қўшади. Бу ўз ўрнида
Sass-дан мавжуд услублар жадваллари билан фойдаланишни
қулайлаштиради. Python услубидаги синтаксисдан ҳалигача фойдаланиш
мумкин. Ундан мустақил тарзда ёки Ruby-on-Rails (Ruby, оммавий
дастур) билан бирга фойдаланиш мумкин.
- 2010-03-16 Даниэл Глазман (Daniel Glazman) (Disruptive
Innovations (Ҳалокатли инновациялар)дан) JSCSSP-нинг
ишлаб чиқиш версияси, яъни JavaScript дастурида CSS синтаксик
таҳлил қилувчи дастури ҳақида ёзиб чоп этди. Шунингдек, Интернетда
тақдимот версияси (демо)ни ҳам топиш мумкин. Синтаксик таҳлил
қилувчи дастури CSS ПТ-ни ишлаб
чиқаради.. (JavaScript, оммавий дастур)
- 2009-10-09 TallComponents гуруҳи WebToPDF.NETнинг Бета версиясини чиқазди ва бу дастур HTML
форматини PDFга
ўзгартирадиган C#-да ёзилган .NET компонентидир. Ушбу конвертер (ўзгартирувчи дастур) HTML 4.01, XHTML 1.0, XHTML 1.1 ва CSS 2.1 форматлари, жумладан саҳифа
узилишлари, форма ва линкларни қўллайди. У (BIDI-дан ташқари) барча
W3C синовларидан ўтди. Товуш
хусусиятлари, ёзув шрифти ва HTML 4.01 версияси ҳошиялари
қўлланилмайди. (.NET, синов версияси бепул).
- 2009-04-24 Alexis Deveria
(Алексис Диверия) 2009 йил Апрел ойидаги CSS шаблон тузилиши
синов лойиҳаси билан тажриба ўтказишни истаган шахслар учун
JavaScript дастурида прототип
яратди. Олдинги прототиплар JavaScript дастурида Цезар Эйсбол
(César Acebal) (2006 йили) шунингдек, Андрю Федоник (Andrew Fedoniouk ) томонидан HTMLayout ичига ўрнатилган визуаллаштириш воситасида (2009 йил
Мартда) яратилган эди. (JavaScript, оммавий дастур)
- 2009-04-24 Terra Informatica
Software гуруҳи Windows тизими ва уяли қурилмалар учун ўз ёзиш
тили, кенгайтирилган абстракт дастурлаш интерфейси ва дастурлар
ишлаб чиқиш тўпламига эга бўлган ва ичига HTML/CSS визуаллаштириш
воситаси ўрнатилган HTMLayout дастурини чиқазди. (Windows, бепул)
- 2008-05-05 Aurelia Systems гуруҳи
Интернет саҳифалари ёки электрон почталарга мўлжалланган ҳар қандай
ҳужжатларни HTML ва CSS-га ўзгартира оладиган Aurelia Reporter принтер драйверини тақдим этди (Windows тизими учун).
- 2007-03-07 Джулиан Граҳам
(Julian Graham) SCSS ва
libRUINни ишлаб
чиқмода. SCSS - бу синтаксик таҳлил қиладиган, сўров берадиган ва
услублар маълумотини чиқарадиган чизма модулидир. libRUIN - бу матн
терминалларда ҳужжатларни (GNU Guile тизими орқали) визуаллаштириш
учун SCSS-дан фойдаланадиган C кутубхонасидир (Чизма ва C, оммавий
дастур).
- 2007-02-12 c THE dot . de|sign (Кристоф Ҳоек
[Christof Hoeke]) ҳозирги версияси 0.9.1 бета бўлган CSS синтаксик таҳлил қилувчиси
ва cssutils номли Python-даги кутубхонани тақдим этди (Оммавий
дастур).
- 2005-11-02 Flying Saucer
(ҳозирги версияси Бета R5) XHTML/XML ва CSS-ни визуаллаштириш учун
Java дастурлари тўпламидир (Java, оммавий дастур)
- 2005-09-01 CSSToXSLFO - бу CSS услублар
жадваллари билан XML ҳужжатларини XSLFO форматига ўзгартирадиган
дастурдир. У XHTML форматини махсус қўллайди. (Java, оммавий
дастур).
- 2005-08-19 Disruptive
Innovations гуруҳи CSS танловчиларини интерактив равишда барпо
этадиган CSS-ни танловчи - ясовчи 0.11 дастурини (XUL/XBL-да ёзилган ва
Firefox браузерини талаб қилади) чиқазди.
- 2005-07-01 Дианис Кошкин
(Dzianis Koshkin) кодлар кутубхонаси, ҳамда CSS ва XML учун
синтаксик таҳлил қилувчи бўлган MYTHcode лойиҳаси устида иш бошлади. (Object Pascal, оммавий
дастур).
- 2005-04-08 Томми Латонен
(Tommi Lahtonen) CSStoXMLни, яъни (CSS синтаксис таҳлил қилувчи дастур асосида) CSS2-ни синтаксик
таҳлил қиладиган ва синтаксик таҳлил дарахтини XML файли сифатида
ишлаб чиқадиган дастурни тақдим этди. Бу шунингдек, дарахтни бошқа
форматларга ўтказиш учун XSLT ишлов берувчи дастурига (процессор)
эга (Java, нотижорат фойдаланиш учун бепул).
- 2004-12-16 Libcroco -
бу CSS учун кутубхонадир (C-да). У SAC ва
CSSOM-ни қўллайди, танловчиларни XML элементларига қўшади ва
визуаллаштирувчи дастурнинг бош хусусиятларига эга. (Оммавий
дастур).
- 2004-12-08 CSS Синтаксик таҳлил
қилувчи дастури (олдинроқ Steady State CSS2 синтаксик таҳлил
қилувчи дастури номига эга бўлган) SourceForge-да мавжуд. У DOM2 Style
ва SACни татбиқ этади (Java, оммавий дастур).
- 2004-01-29 Дэвид Болдуин (David Baldwin) Delphi
(4, 5, 6 ва 7 версиялари билан) яратилган ва дастурларда
фойдаланиладиган ThtmlViewer браузер компонентининг сотувини бошлайди. (Windows
учун, тақдимотли версияси бепул)
- 2003-07-10 Infinity Loop гуруҳи XML ва
CSS-ни MS Word ёки RTF форматларига ёки аксинча ўзгартирадиган
upCast ва downCast дастурларини чиқазди. Word ва upCast-дан
биргаликда CSS таҳрирловчиси сифатида фойдаланиш ҳам мумкин:
номланган услублар CSS услублар жадваллари сифатида сақланади.
(Жуда кўп платформалар, Java дастурини талаб қилади, тақдимотли
версияси бепул).
- 2002-10-11 XMLmind гуруҳи экрандаги
тузилиши ва экран орқали чоп этиш учун CSS2-ни қўллайдиган XMLmind XML
таҳрирловчиси ёки XML учун графикали таҳрирловчининг 2-чи
версиясини чиқазди. (Java, “Standard Edition” версияси бепул,
“Professional Edition” версияси пулли)
- 2002-01-08 Tidy - бу нуқсонли HTML
саҳифаларини тозалаш учун асбобдир (афсуски, баъзи “HTML”
таҳрирловчилар шу каби нуқсонли файллар ишлаб чиқаради). У хато
шарҳларни тўғри HTML ва CSS билан ўзгартириш учун эвристик
усулларни қўллайди. BBTidy -
бу Макинтош тизимидаги BBEdit-га плагин сифатидаги Tidy cast
дастуридир. (Оммавий дастур).
- 2001-12-06 Apache project гуруҳи Batik SVG
браузерини чиқазди. У SVG-ни CSS билан қўллайди. (Java, оммавий
дастур)
- 2001-08-06 SourceForge-да Perl CSS
лойиҳаси Perl учун CSS-DOM ва SAC кутубхоналарини ишлаб чиқариш учун
бошланди.
- 2001-07-09 “xselect” - бу C
дастури бўлиб, CSS танловчисига мувофиқ келадиган XML ҳужжатидан
барча элементларни чиқариб олади. У HTML-XML-utils пакетининг бир
қисмидир. (Оммавий дастур).
- 2001-04-27 SACни татбиқ этадиган CSS::SAC
номли Perl модули Робин Бержон (Robin Berjon) томонидан ёзилди.
(Оммавий дастур).
- 2000-02-17 Буни фойдали
топдингизми? Ёки йўқми? Нима бўлса ҳам DeCSS - бу жаноб Бэд (Mr.
Bad) томонидан ёзилган ва HTML файлдан барча CSS-ни ажратиб
оладиган кичик (Perl) дастур ҳисобланади.
- 1999-10-24 SAC
(W3Cнинг CSS учун оддий абстракт дастурлаш интерфейси)
бета версияда чиқди. C ва Java-га боғланишлар таъмин қилинади.
- 1999-10-24 flute
1.0 - бу W3C-нинг Java-даги CSS синтаксик таҳлил қилувчи
дастуридир.
Веб-сайтда навигация қилиш